Skoro da i nema deteta koje nije doživelo stres u nekoj situaciji, ali su svakako njihove reakcije različite i po jačini i dužini trajanja.

Da bi odrasli, roditelji, a i nastavnici mogli da shvate stres kod deteta potrebno je da saznaju šta samo dete misli – koliko  mu je život stresan. Njegovo mišljenje o tome se može razlikovati od utiska roditelja, ili nastavnika.

Neki stresovi mogu da traju dugo, što zavisi od okolnosti u kojima nastaju. Na primer, ako dete doživljava stres zbog neke porodične ili školske situacije, to može trajati, jer se okolnosti u kojima dete boravi ne menjaju, ili se to dešava veoma sporo.

Zbog važnosti pravilnog pristupa u rešavanju stresnih problema kod dece, potrebno je znati pravi uzrok i jačinu stresa koji će biti jasni i detetu i roditelju.

Jedan od načina određivanja uzroka stresa, tj. u kojoj meri dete doživljava stres i u kojim oblastima života je primena upitnika i testova konstruisanih za te potrebe.

Pred vama je jedan od takvih testova – “Stres test za mlade” koji  Beti Joungs navodi u svojoj knjizi Vaše dete i stress.

Test se sastoji od pitanja na koja deca treba da daju pisani odgovor, samostalno ili uz pomoć roditelja ili nastavnika, psihologa ukoliko je mlađe, ili iz nekog drugog razloga  nije u stanju da dobro razume pitanje. U tom slučaju odrasli čitaju pitanja, objašnjavaju po potrebi, a dete odgovara.

Na svako pitanje dete odgovara sa jednim od tri ponuđena odgovora“često”, “ponekad” i “nikad”.

Pitanja  

1. Da li si prošlog meseca osetio/la neke od sledećih simptoma: vrtoglavicu, hladne dlanove ili stopala, gavobolju, bol u mišićima, bol u stomaku?
2. Da li si prošlog meseca imao/la napade plača, ili si osetio/la ljutnju ili potištenost?
3. Imaš li noćne more koje se stalno ponavljaju?
4. Osećaš li bolove u vratu, leđima ili rukama?
5. Osećaš li se depresivno ili nesrećno?
6. Da li si zabrinut/zabrinuta?
7. Osećaš li uznemirenost, a da ne znaš razlog?
8. Da li ti se dešava da nemaš strpljenja sa drugovimaili članovima porodice?
9. Da li radiš stvari za koje znaš da ne bi trebalo?
10. Imaš li teškoća da se usredsrediš na školske zadatke?
11. Da li te brine šta drugi misle o tebi?
12. Da li si umoran/umorna?
13. Imaš li ozbiljnih sukoba sa drugovima?
14. Misliš li da si razdražljiv/a i spreman/na za prepirku?
15. Da li si omiljen/a u svom društvu onoliko koliko to želiš?
16. Da li si uspešan/a u školi onoliko koliko to želiš?
17. Misliš li da možeš da zadovoljiš očekivanja svojih roditelja, ili nastavnika?
18. Da li ti se čini da roditelji shvataju tvoje problem i podržavaju te?
19. Da li si zadovoljan/a svojim izgledom?
20. Imaš li problema sa nekim od nastavnika ili trenera (ako treniraš neki sport)?
21. Da li te brine da tvoji drugovi mogu biti protiv tebe?
22. Misliš li da jedeš više nego što bi trebalo?
23. Postavljaš li se sebi visoke zahteve?
24. Da li ti se čini da su opravdana ograničenja koja ti nameću roditelji, nastavnici ili trener?
25. Da li te kritikuju roditelji, nastavnici ili trener?
26. Postoji li neko ko se previše takmiči (nadmeće) sa tobom?
27. Da li si nedavno ili prošle godine bolovao/la od neke ozbiljne bolesti ili povrede?
28. Da li si bio/bila u konfliktu ili pod pritiskom vršnjaka zbog učešća u nekim aktivnostima?
29. Da li si se skoro preselio/la u novu kuću, komšiluk?
30. Da li ti je teško da kažeš NE?
31. Da li se osećaš bolesno nakon neke emocionalne uznemirenosti?

Ukoliko dete najčešće odgovara sa “ponekad” ili “nikad”to ne znači da je njegov život lišen stresa, već pre da je dete, uprkos neznatnim brigama i problemima, našlo način da se uspešno suoči sa stresom, opterećenjima i pritiscima kojima je izloženo u životu.

Ukoliko se dobije na osnovu ovog testa da je nivo stresa umeren ili visok (česti odgovori “često” ili “povremeno”), potrebno je detetu pružiti  pomoć u ovladavanju  tehnika savladavanja stresa.

Šire o ovoj temi može se čuti u petoj epizodi podkasta Virtuelnlog mentora “Stes test za decu i mlade”