Tag Archives: deca

Podkast

#9 Vaspitni stilovi roditelja

Vaspitni stilovi roditelja počinju da se formiraju od samog rođenja deteta i protežu se kroz celo detinjstvo i mladost osobe . Istraživače ove teme je  zanimalo koji su to stavovi i da li postoje neke zajedničke odlike  na osnovu kojih bi se mogli uvek prepoznati u praksi. Koji su vaspitni stilovi vidljivi u porodičnom vaspitanju i kako oni utiču na ponašanje i razvoj deteta saznaćete u ovoj epizodi podkasta Virtuelni mentor.   

Detaljnije o povezanosti vaspitnih stilova roditelja i razvoja deteta možete pročitati na sledećim stranicama:

Podkast

#8 Uspešno roditeljstvo

Uspešno roditeljstvo podrazumeva znanje o roditeljstvu, koje se obično ne uči nigde sem u žvotnoj školi. Pošto nas niko nikad nije tome učio, kada dobijemo dete, krećemo lavirintom vaspitnih postupaka, pa šta bude.

Za roditelje je jako važno da znaju da izađu na kraj sa kriznim periodima razvoja svoje dece, jer su to periodi mogućih konflikata između njih. 

Podkast virtuelni mentor

#6 – Stres roditeljstva

Roditeljstvo je velika radost, ali i velika briga koja se zove podizanje dece. I kao što su radost, osećanje ispunjenosti i ljubav prema deci sastavni deo roditeljstva, to isto su i  bol, strahovi i stres izazvan raznim brigama da li će sve u odrastanju dece biti onako kako treba. Svi ovi strahovi i brige za decu najčešće  čine da roditeljstvo bude puno stresnih iskustava. Naravno da je želja svih roditelja da porodica njihovoj deci , što je više moguće, predstavlja radost, a što manje stres.

Da bi roditelji naučili kako da pomognu svojoj deci da adekvatno i pozitivno upravljaju stresom, moraju najpre upoznati sopstvene stresove i reakcije na njih. 

Jedna od tehnika koja im u tome može pomoći je upitnik koji meri fleksibilnost prema stresnim doživljajima, konstrisan od strane stručnjaka za odrasle osobe. Namenjen je roditeljima, ali i svim drugim odraslim osobama koje žele da odrede nivo svoje osetljivosti na stres.

Test možete pronaći na sajtu Virtuelni mentor, (link do testa), a o uzrocima stresa roditeljstva i kako ih prevazići, možete saznati ako poslušate ovu epizodu.

Stres test za decu i mlade

Podkast virtuelni mentor

Skoro da i nema deteta koje nije doživelo stres u nekoj situaciji, ali su svakako njihove reakcije različite i po jačini i dužini trajanja.

Da bi odrasli, roditelji, a i nastavnici mogli da shvate stres kod deteta potrebno je da saznaju šta samo dete misli – koliko  mu je život stresan. Njegovo mišljenje o tome se može razlikovati od utiska roditelja, ili nastavnika.

Neki stresovi mogu da traju dugo, što zavisi od okolnosti u kojima nastaju. Na primer, ako dete doživljava stres zbog neke porodične ili školske situacije, to može trajati, jer se okolnosti u kojima dete boravi ne menjaju, ili se to dešava veoma sporo.

Zbog važnosti pravilnog pristupa u rešavanju stresnih problema kod dece, potrebno je znati pravi uzrok i jačinu stresa koji će biti jasni i detetu i roditelju.

Jedan od načina određivanja uzroka stresa, tj. u kojoj meri dete doživljava stres i u kojim oblastima života je primena upitnika i testova konstruisanih za te potrebe.

Pred vama je jedan od takvih testova – “Stres test za mlade” koji  Beti Joungs navodi u svojoj knjizi Vaše dete i stress.

Test se sastoji od pitanja na koja deca treba da daju pisani odgovor, samostalno ili uz pomoć roditelja ili nastavnika, psihologa ukoliko je mlađe, ili iz nekog drugog razloga  nije u stanju da dobro razume pitanje. U tom slučaju odrasli čitaju pitanja, objašnjavaju po potrebi, a dete odgovara.

Na svako pitanje dete odgovara sa jednim od tri ponuđena odgovora“često”, “ponekad” i “nikad”.

Pitanja  

  1. Da li si prošlog meseca osetio/la neke od sledećih simptoma: vrtoglavicu, hladne dlanove ili stopala, gavobolju, bol u mišićima, bol u stomaku?
  2. Da li si prošlog meseca imao/la napade plača, ili si osetio/la ljutnju ili potištenost?
  3. Imaš li noćne more koje se stalno ponavljaju?
  4. Osećaš li bolove u vratu, leđima ili rukama?
  5. Osećaš li se depresivno ili nesrećno?
  6. Da li si zabrinut/zabrinuta?
  7. Osećaš li uznemirenost, a da ne znaš razlog?
  8. Da li ti se dešava da nemaš strpljenja sa drugovimaili članovima porodice?
  9. Da li radiš stvari za koje znaš da ne bi trebalo?
  10. Imaš li teškoća da se usredsrediš na školske zadatke?
  11. Da li te brine šta drugi misle o tebi?
  12. Da li si umoran/umorna?
  13. Imaš li ozbiljnih sukoba sa drugovima?
  14. Misliš li da si razdražljiv/a i spreman/na za prepirku?
  15. Da li si omiljen/a u svom društvu onoliko koliko to želiš?
  16. Da li si uspešan/a u školi onoliko koliko to želiš?
  17. Misliš li da možeš da zadovoljiš očekivanja svojih roditelja, ili nastavnika?
  18. Da li ti se čini da roditelji shvataju tvoje problem i podržavaju te?
  19. Da li si zadovoljan/a svojim izgledom?
  20. Imaš li problema sa nekim od nastavnika ili trenera (ako treniraš neki sport)?
  21. Da li te brine da tvoji drugovi mogu biti protiv tebe?
  22. Misliš li da jedeš više nego što bi trebalo?
  23. Postavljaš li se sebi visoke zahteve?
  24. Da li ti se čini da su opravdana ograničenja koja ti nameću roditelji, nastavnici ili trener?
  25. Da li te kritikuju roditelji, nastavnici ili trener?
  26. Postoji li neko ko se previše takmiči (nadmeće) sa tobom?
  27. Da li si nedavno ili prošle godine bolovao/la od neke ozbiljne bolesti ili povrede?
  28. Da li si bio/bila u konfliktu ili pod pritiskom vršnjaka zbog učešća u nekim aktivnostima?
  29. Da li si se skoro preselio/la u novu kuću, komšiluk?
  30. Da li ti je teško da kažeš NE?
  31. Da li se osećaš bolesno nakon neke emocionalne uznemirenosti?

Ukoliko dete najčešće odgovara sa “ponekad” ili “nikad”to ne znači da je njegov život lišen stresa, već pre da je dete, uprkos neznatnim brigama i problemima, našlo način da se uspešno suoči sa stresom, opterećenjima i pritiscima kojima je izloženo u životu.

Ukoliko se dobije na osnovu ovog testa da je nivo stresa umeren ili visok (česti odgovori “često” ili “povremeno”), potrebno je detetu pružiti  pomoć u ovladavanju  tehnika savladavanja stresa.

Šire o ovoj temi može se čuti u petoj epizodi podkasta Virtuelnlog mentora “Stes test za decu i mlade”

Podkast virtuelni mentor

#5 – Peta epizoda: Stres test za mlade

Zbog važnosti pravilnog pristupa u rešavanju stresnih problema kod dece, potrebno je znati pravi uzrok i jačinu stresa. Oni treba da budu jasni ne samo roditelju i nastavniku, već i samom detetu. Često se događa da deca , pogotovo mlađa nisu svesna pravih uzroka. Stres test pomaže u proceni stresa.  

Jedan od načina određivanja uzroka stresa, tj. u kojoj meri dete doživljava stres i u kojim oblastima života, je primena upitnika i testova konstruisanih za te potrebe. U našoj obrazovnoj praksi, u radu sa decom koja su pod stresom retko se koriste ovakve tehnike.

U ovoj epizodi je predstavljen “Stres test za mlade” Beti Joungs.

Test mogu primenjivati roditelji, nastavnici, stručni saradnici. Pitanja testa sa uputstvom primene i tumačenja rezultata možete pronaći na sajtu Virtuelni mentor, link

Podkast virtuelni mentor

#4 – Četvrta epizoda: Sprečavanje stresa kod dece

Važno je deci dopustiti da slobodno iskažu svoja osećanja i šta o njima misle, i ne treba ih osuđivati ma kakva ta osećanja bila. Suština sprečavanja stresa je da nam kažu o pritiscima koje osećaju.

Lična aktivnost i osećaj samopoštovanja su dva veoma važna faktora u sprečavanju ili smanjivanju stresa kod dece. Roditelji, a kasnije i škola mogu deci pomoći da razviju zdravo i pozitivno samopoštovanje tako što će jačati  sledećih pet vitalnih područja: fizičku sigurnost, emotivnu sigurnost, identitet, pripadnost grupi i sposobnosti.

Ako ojačamo navedena vitalna područja deca će biti otpornija na stres i znaće sa njim da izađe na kraj, da ga redukuju. 

Zadatak odraslih, roditelja, nastavnika i stručnjaka je da  pomognu deci da razviju veštine kojima će ublažiti stres i neprijatna osećanja izazvana sukobima u samom detetu. O kojim strategijama je reč i kako ih primenjivati čućete  u ovoj epizodi.

Podkast virtuelni mentor

#3 – Treća epizoda: Školski stres

Većina društvenih aktivnosti dece su vezane za školu, tako da s pravom možemo reći da  škola zauzima centralno mesto u životima dece, ispred toga je samo kuća i porodica.

Život u školi sa sobom nosi niz neizbežnih stresnih situacija sa kojima deca moraju da se bore i da ih prevazilaze.

Neki autori ističu da 80 posto učenika   koji imaju teškoće u učenju  su povezane sa stresom. Otklonite stress, otklonićete i teškoće, savetuju stručnjaci.

Izvori stresa u školi su razniovrsni, ali u praksi se najčešće susrećemo sa vršnjačkim nasiljem i ostalim pojavama koje ugrožavaju bezbednost školskog okruženja (tesni hodnici, urušene školske zgrade, star nameštaj, higijenski uslovi, prodaja droge u blizini škole…).

Koji su ostali izvori školskog stresa i kako odrasli, roditelji i nastavnici mogu pomoći deci da prevaziđu stres u školi i budu uspešni đaci poslušajte u ovoj epizodi.

Podkast virtuelni mentor

#2 – Druga epizoda: Porodica kao izvor stresa

U ovoj epizodi se govori o porodičnom  stresu,  njegovim izvorima i uticajima na dečije odrastanje.

Najsnažniji faktor u izazivanju ili sprečavanju stresa kod dece je kućno okruženje. Sigurnost dece je ugrožena kada neki događaj ili problem u porodici (npr. razvod, gubljenje posla, gubitak člana porodice) emocionalno iscrpljuje roditelje do te mere da deca  postaju žrtve njihovih strahova i frustracija.

Izgleda da nema porodice bez stresa. Cilj je otkriti šta izaziva stres u porodici i kako ga redukovati.

Koji su izvori porodičnog stresa i kako roditelji daju podršku deci da ga prevaziđu ili ublaže možete čuti u ovoj epizodi.

Podkast virtuelni mentor

#1 – Prva epizoda : Prepoznavanje stresa kod dece

U prvih nekoliko epizoda ovog podkasta govori se o stresu kod dece: uzrocima, simptomima i prepoznavanju, ulozi porodice, škole i vršnjaka, faktorima prevazilaženja.

Glavna tema u ovoj epizodi je prepoznavanje stresa kod dece na osnovu ispoljenih simptoma u ponašanju. Današnja deca su izložena mnogobrojnim situacijama koje za njih mogu biti stresne i štetne za njihovo zdravo odrastanje.  Lista ovakvih situacija u praksi nije konačna. Deca često nisu svesna svojih problema i emocija, pa nerado govore o tome šta ih muči.

Da li deca lakše prevazilaze stres od odraslih i kakva je uloga odraslih u tome su pitanja o kojima se govori u okviru ove teme.