All posts by Emil Vlajic

Dobra komunikacija u doba Korone

(Asertivno skretanje pažnje)

Posle obilaska pijace i kupovine svežeg paradajza i nekoliko klipova kukuruza za pečenje, ostalo je da u prodavnici izaberem nekoliko potrebnih namirnica i meso za roštilj. Na pijaci su svi, i prodavci i kupci nosili maske, uglavnom poštovali distancu, a sve u skladu sa preporukama za borbu protiv pandemije Covid19 virusa.

addastta

U prodavnici nije bilo gužve, tako da sam na prvi pogled još sa ulaza primetila da svi  održavaju fizičku distsancu. Svi su nosili maske, i potrošači i radnici supermarketa i kasirke. Nekako sam se osetila lakše, slobodnije i odlučnije sam kročila unutra. Ostavila sam torbu sa pijace na mesto predvidjeno za to i krenula da uzmem korpu, onu manju, neće mi trebati dugo da završim ovu kupovinu.

Pred uredno sredjenim potrošačkim korpama sam zastala. Nešto mi je tu zasmetalo, neka nelagodnost se javila u meni. Osvrnula sam se levo i desno, pogledom tražila šta je to što mi izaziva tu nelagodu. Trebalo mi je par sekundi da shvatim. Nije bilo  sretstava za dezifekciju ruku. Posle hodanja po ulici i kupovine na pijaci, a pre uzimanja korpe u supermarketu, bilo bi dobro alkoholom isprskati ruke, baš onako kakve su zvanične preporuke, onako kako smo već počeli da usvajamo u ovo doba Korone. Kao što sam već vidjala u većini prodavnica.

Ne, definitivno nigde nije bilo punkta sa asepsolom ili alkoholom. Nelagoda je u meni rasla, a s njom i ljutnja. Razmišljam šta sada treba uraditi?

Tri načina reagovanja

  1. Varijanta prva. Iz torbe izvaditi malu bočicu sa alkoholom u spreju, koja je već postala standardni deo svake tašne,  isprskati i protrljati ruke, pa tek onda se prihvatiti za korpu i što brže obaviti kupovinu, izbegavajući susrete, pa čak i poglede drugih mušterija koji se ipak sreću izmedju rafova.
  2. Varijanta druga. Potražiti pogledom odgovorno lice medju uniformisanim radnicima i sasvim jasno i glasno skrenuti mu pažnju na načinjen propust, ne izostavljajući jasne preporuke zvaničnika, naglašavajuči težinu propusta i pominjući inspekciju i kažnjavanje kao zaslužnu reakciju na ovaj ogroman propust.
  3. Varijanta treća. Zamoliti za pomoć nadležnog radnika, pozvati se na sopstveno nesnalaženje i zamoliti ga da pomogne u nalaženju načina da se obezbedi alkohol i dezinfikuju ruke pre početka kupovine.

Šta je efekat reagovanja

Prva varijanta je najčešća reakcija, individualni način borbe sa sredinom za koju pretpostavljamo da je nepromenljiva. Osoba koja ovako reaguje oseća se loše, jer bez pokušaja prihvata da je situacija ne samo  nepovoljna već i nepromenljiva. Druga strana ne dobija nikakvu informaciju, te nema ni potrebu da stanje menja.

Druga varijatna je odlična ilustracija za igru „došao si mi na zicer, djubre“ iz knjige “Koju igru igraš”, Erika Berna. U ovoj situaciji dobro se oseća samo osoba koja koristi propust drugog da ispolji svoje nezadovoljstvo, ljutnju, agresiju i da to pokaže svima. Druga strana se ne može osetiti dobro, reagovaće povlačenjem i lošim emocijama, ili, što je češće slučaj u praksi, ljutitom i agresivnom reakcijom, te imamo klasični primer sukoba, svadje.

Treća varijanta ukazuje na propust na način koji neće izazvati negativnu reakciju druge strane. Nadležnima će jasno staviti do znanja potrebe pojedinca, (koje se u ovom slučaju poklapaju sa potrebama društva), i postoji velika verovatnoća da će dovesti do ispravne reakcije – opremanje pulta sa alkoholom na vidljivom mestu na ulazu u prodavnicu. Ovakva reakcija se zove asertivno ponašanje.

Možete li da smislite pitanje koje je više asertivno..

Za asertivnu reakciju prvo je neophodno prepoznati situaciju na koju treba reagovati. Zatim savladati sopstvenu prvu emotivnu reakciju (ljutnju, bes). Na kraju treba pronaći pravu način, koji, s jedne strane  neće izazvati negativne emocije kod onog drugog, a s druge strane dovešće do njegove ispravne reakcije i promene nepoželjnog ponašanja, tj. ispravljanje načinjenog propusta.

Za asertiovnu reakciuju potrebna je i kreativnost, jer je potrebno angažovati i tu stranu svoje ličnosti da bi se došlo do najbolje reakcije. Ona nam je u ovim vremenima itekako potrebna i najbolje rešenje u komunikacijskim preprekama.

Probajte da smislite asertivnu reackiju kupca u ovakvoj situaciji, koja će izazvati bržu i povoljniju rakciju šefa prodavnice. Prosledite sugestije u inbox.

Kako se pripremiti

Evo šta možete učiniti za sebe i svoju porodicu ako se Korona virus (COVID-19) pojavi i u vašem okruženju.

Pronađite lokalne informacije

Saznajte gde se mogu dobiti ispravne informacije o COVID19 virusu, kao i informacije o broju inficiranih slučajeva u vašem okruženju. Zabeležite i imajte uvek pri ruci brojeve telefona koje lokalna zajednica daje preko sredstava informisanja. 

Dezinformacije se lako šire tokom kriznih situacija. Možete da učinite tri stvarti da sprečite širenje dezinformacija: 

  • Ne verujte glasinama.
  • Ne prenosite ih dalje.
  • Informišite se preko  pouzdanog izvora informacija ( pogledajte post “Kome verovati“)

Upoznajte se sa znacima i simptomima bolesti

Upoznajte se sa znacima i simptomima i šta treba uraditi ako se oni pojave kod vas.

  • Ostanite u kući ako se osetite bolesno.
  • Telefonom pozovite svog doktora ili broj telefon koji je objavljen u vašoj zajednici i posavetujte se za način daljeg delovanja.
  • Izolujte se (ograničite svoje kretanje na najmanju moguću meru)
  • Otkažite ili odbijte posetioce.

Preuzmite mere za one koji su pod većim rizikom

Odredite da li vi spadate,  ili medju članovima vaše porodice ima osoba koje su pod većim rizikom.

Upoznajte se sa merama koje se preporučuju za osobe pod većim rizikom. Saznajte koja su to stanja ili bolesti koja dovode do teže kliničke slike ako do infekcije virusom dodje.

Zaštitite sebe i svoju porodicu

Preuzmite sve preporučene korake za sprečavanje širenja infekcije: ostanite u kući, perite ruke, nosite zaštitnu opremu uvek kada se preporučuje, čistite sve površine koje se dodiruju na preporučen način…

Formirajte plan za domaćinstvo

Razradite plan za akciju ukoliko se neko od članova domaćinstva razboli. Planirajte način funkcionisanja domaćinstva kada dodje do prekida rutinskog života porodice zbog pojave Korona virusa u okruženju.

  • Obezbedite dovoljne količine lekova, hrane i osnovnih potrepština u kući (u skladu sa preporukama nadležnih). Razmotrite na koji način će ići snabdevanje hranom vašeg domaćinstva.
  • Odredite načine kako ćete komunicirati sa drugima (porodicom, prijateljima, kolegama…)
  • Planirajte rad od kuće, ako je ikako moguće, kao i ostalim ukućanima  (škola za decu).
  • Pripremite  se za  otkazivanje ranije zakazanih dešavanja (sastanci, druženja, rodjendani, putovanja, svadbe…).

Korišćeni su materijali sa sajta američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Dr Emil Vlajić
Dr Emil Vlajić

KOME VEROVATI?

Kome verovati kada je pandemija u pitanju?

Globalna razmena informacija je moćna stvar, ali moramo biti svesni skrivenih opasnoti.

Pandemija  menja naše života u korenu. Retko se šta ovako globalno obrušilo na ceo svet, na ljudski rod,  kao ova pandemija virusa COVID-19. Kome verovati u kriznim situacijama?

WHO director general

Preplavjeni smo obiljem informacija o pandemiji. Brzo se pokazalo da su informacije raznolike, često i zbunjujuće. Same po sebi informacije o pandemiji su uznemirujuće, ali količina nesigurnosti koja se postiže različitim informacijama dodatno podiže opštu anksioznost. U trenutnoj situaciji kada su monogi aspekti pandemije nepoznanica, nepouzdanost informacija se mnogostruko povećava kroz sredstva informisanja. Zbog obilja informacija često se ne zna koje su tačne a koje nisu. Kako razlikovati jedne od drugih. Paradoks je da su korisne informacije slabo vidljive u odnosu na one koje naginju senzacionalizmu, ili gde se informacije o pandemiji koriste u ličnu  promociju, bez obzira na motiv.

U praksi sam primenjivao i pokazalo se da je efikasan sledeći pristup: Izaberite jedan izvor informacija. Pre izbora dobro razmislite, uzmite mnoge aspekte u razmatranje. Gledajte da izvor koji izaberete bude stručan, a ipak razumljiv. Zatim, da izvor bude dostupan, da se aktuelne informacije redovno objavljuju i da ih daju autoriteti u struci. Izvor treba da pokriva što više različitih  aspekata problema. Da nema senzacionalistički ton. Da se drži činjenica  i da ima razumljive i primenljive preporuke. Da ne budi negativne emocije kao što su strah, bespćomoćnost, panika.

Znam da nije lako, ali vredi aktivno tražiti izvor informacija koji odgovara baš vama. Jer svi smo mi različiti i skloni smo da lakše i bolje prihvatimo jedan ili drugi način informisanja.

Kada izaberete jedan izvor informacija,  držite se tog izvora. Druge izvore ne koristite, ignorišite ih. Ako se pojave značajne inforamcije kod drugih izvora, sigurnmo će se one pojavti i u vašem izvoru. Jedino tako nećete biti zbunjeni različitim i često kontradiktornim informacijama.

I još nešto, na ovaj način nećete slušati iste ili slične saveta u milion verzija i milion varijanti. Na kraju,  odvojite odredjeno vreme tokom dana za informisanje o pandemiji. Besmisleno je neprekidno slušati informacije iz sata u sat, iz dana u dan. Pola sata dva puta dnevno je sasvim dovoljno. Sve više od toga neće doprineti boljem informisanju a povećava dodatni stres. 

Evo jednog izvora informacija za koji ja mislim da je pouzdan..

Svetska zdravstvena organizacija na svom sajtu svakodnevno izdaje Report o pandemiji korona virusa. Pored ostalih informacija u svom Reportu broj 60 od 19. 3 2020. u 23:59 CET (Coronavirus disease 2019 (COVID-19) Situation Report – 60) objavila je strateške ciljeve u borbi protiv pandemije:

STRATEŠKI CILJEVI (Preporuke svetske zdravsgtvene organizacije)

  • Prekinuti prenošenje sa čoveka na čoveka, uključujući smanjenje sekundarnih infekcija među bliskim kontaktima i zdravstvenim radnicima, sprečavanje umnožavanje prenosa i sprečavanje daljeg međunarodnog širenja *;
  • Rano prepoznati, izolovati i zbrinuti pacijente, uključujući pružanje optimalne nege zaraženim pacijentima;
  • prepoznati i smanjiti prenos iz životinjskog izvora;
  • Razjašnjavati nedoumice u pogledu kliničke ozbiljnosti, stepena prenosa i infekcije, mogućnosti lečenja i ubrzati razvoj dijagnostike, terapije i vakcine;
  • Održavati dobru komuniciju,  širiti  sve važne informacije o riziku i događajima svim zajednicama i boriti se protiv dezinformacija;
  • Smanjiti socijalni i ekonomski uticaj kroz višesektorska partnerstva.
* To se može postići kombinacijom javnozdravstvenih mera, kao što su: 
• brza identifikacija, dijagnostika i upravljanje slučajevima,
• identifikacija i praćenje kontakata,
• sprečavanje i kontrola infekcije u zdravstvenim ustanovama,
• primena zdravstvenih mera za putnike,
• podizanje svesti stanovništva o pravom riziku.

Pogledajte matematički pogled na pendemiju ovde.

Emil Vlajić
Dr Emil Vlajić

MATEMATIKA o pandemiji Corona virusa

Kako matematičari vide pandemiju Corona virusa? Ovo je skraćeni  tekst koji je napisao Jason Warner,  matematičar iz  Oregona SAD 16.3.2020, a dopunjen 18.3.2020. On je uz pomoć brojeva došao do jasnog zaključka  šta treba raditi u pandemiji. Originalni tekst se može naći na ovoj adresi  kao i na njegovom FB profilu.  

Photo Credit: Steve R Giss, MD, FACS. https://gissuntethered.com/

MATEMATIKA  O PANDEMIJI  KOJU SVAKO MORA RAZUMETI

“Želim da podelim sve ove lične podatke s vama  samo zato da bi ih videlo i pročitalo što više ljudi. Ohrabrio bih vas da prosledite ili delite ovu objavu po vašem nahođenju. Mnogi ljudi ne razumeju šta se dešava sa pandemijom, tako da sam odvojio vreme da ovo napišem i podelim  sa vama.

1. PITANJE: SOCIJALNE NORME SU SNAŽAN  MOTIVATOR  I UTIČU NA LJUDE DA ČINE PRAVE KORAKE U ODGOVORU NA PANDEMIJU

Jedan od trenutnih problema u rešavanju pandemije jesu socijalni pritisci. Ovi pritisci su nespretni  i osećaju se kao prekomerna reakcija. Razlog zbog kojeg to izgleda kao prevelika reakcija je taj što većina ljudi PRECENJUJE broj trenutno prijavljenih slučajeva i samim tim POTCENJUJE  matematiku koja stoji iza toga, ne razumejući  kako se virus širi i šta će se dogoditi za otprilike 30 dana. To je zato što naši mozgovi imaju tendenciju da razmišljaju linearno, za razliku od logaritamskih. To je isti razlog što mnogi ljudi ne štede za penziju ili ne razumeju složene kamate.

Da bi stvorili novu društvenu normu, ljudi vole da se ponašaju po uzoru. Ovo služi kao signal koji kaže, „oh, neko drugi to radi pa bih i ja to trebao učiniti“.

EVO ŠTA SAM JA URADO ZA SVOJU PORODICU

Svoju porodicu sam već izolovao. Otkazali smo SVE. Otkazali smo ranije zakazane posete lekaru. Društvena okupljanja. Nema proslava dečjih rodjendana. Nema rutinskih sastanke niti druženja. Sve je otkazano. To je teško i socijalno vrlo  neprijatno. Neki od vas misle da sam lud, ali to radim ne zato što se plašim, već zato što sam dobar u matematici. Morao sam da privolim moju 16-godišnju ćerku da napusti posao trenera  mlađih gimnastičara u lokalnoj teretani i da takođe kažem svojoj deci da ne mogu da prisustvuju bilo kakvim okupljanima njihovih vršnjaka. To su bili teški razgovori sa njima. Rekao sam vrlo bliskom prijatelju da ne dolazi  kod mene ovog vikenda, iako je planirao i rezervisao let iz daleka. Otkazao sam odlazak na snovboarding  u ski centar  sa mojim dragim prijateljem kasnije ovog meseca.  

Ne jedemo van kuće. Naša deca već koriste školu na mreži, tako da ne moramo tu da pravimo promene. Svoju decu ne bih slao u školu, čak i da regularne škole nisu već zatvorene. Eliminisali smo sav nebitan kontakt sa drugim ljudima. Izaći ćemo  u prodavnicu samo kad je to potrebno. I dalje ćemo ići van u parkove, ići ćemo na brdski biciklizam, planinarenje i rekreirati se kako bismo bili zdravi i radili druge stvari kao porodica, ali  ne sa drugim ljudima. Imamo odredjene zalihe hrane. Snabdeli smo se i sa drugom robom koja bi, ukoliko se potroši, stvorila teškoće, poput lekova i ženskih higijenskih sredstava.

POSTOJI VIŠE RAZLOGA ZAŠTO SAM IZABRAO OVAKAV PUT

1. Iako smatram da je moja porodica pod  niskim rizikom (imam 49 godina dobrog zdravlja, Angi 46 godina i dobrog zdravlja, a naša deca 14 i 16 godina), moramo pretpostaviti da nam zdravstveni sistem ne može pomoći, jer će bolnice postati pretrpane vrlo brzo. Većina američkih bolnica biće preplavljena za otprilike 30 dana ukoliko se nešto ne promeni. Iako smo zdravi, i verovatno je da nećemo postati  ozbiljno bolesni, rizik je ipak veći ako nemamo pristup medicinskoj nezi koja bi bila potrebna. Kao društvo, navikli smo da imamo pristup najboljoj dostupnoj medicinskoj nezi. Naš medicinski sistem biće preopterećen ukoliko ne primerenu socijalnu distancu.

2. Nije stvar u tome da li će se desiti socijalno distanciranje, pitanje je samo  kada. To je zato što je socijalno distanciranje jedini način da se virus zaustavi.

Početi sa izolacijom  sada je mnogo efikasnije od primene ovih mera kroz 2 dana. To su dokazale Italija i Kina. Vuhan je objavio karantin  pošto je otprilike 400 slučajeva identifikovano (i imao je pristup testiranju koje Amerika do danas sistematski nema). SAD već imaju 4 puta veći broj poznatih slučajeva zaraženih nego Vuhan kada je zatvoren, a naši građani su daleko mobilniji i zato šire virus brže u poređenju s Vuhanom. Ipak, naš je odgovor  mlak, u najboljem slučaju.

Da su pranje ruku i „biti pametan“ bili dovoljni, Italija ne bi bila u krizi. Zato su neophodne drakonske mere od naše vlade, jer su potrebne da zaustave širenje virusa. Bolje je početi pre nego kasnije. Neophodno je  zatvoriti sve škole i osnovne usluge kao što su to učinile Italija i Kina.

3. Širenje virusa stavlja rizične kategorije u još veći rizik. Ovo je moralni argument. Danas postoje samo dva načina kako  se virus može zaustaviti: pustiti ga da krene svojim putem i zarazi 100 miliona ljudi ili socijalno distanciranje. Nema drugog načina. Ako ne primenjujete  društveno distanciranje, mnogi ljudi koji su pored vas dobiće virus i umreće.

4. Rizik od infekcije raste eksponencijalno jer se količina inficiranih ljudi, kod kojih većina ne pokazuje simptome, udvostručuje svaka tri dana. Dakle, što duže čekate da se samoizolirate, veća je šansa da se vi ili neko koga volite zarazi, a zatim da zarazi druge. Danas je dvostruko više zaraženih nego pre tri dana.

5. Virus je već u vašem gradu. Svuda je. Slučajevi se obično otkrivaju samo kada se neko razboli dovoljno da zatraži lekarsku pomoć. Ovo je važno jer obično traje oko 5 dana da počnu da se pokazuju  bilo kakvi simptomi. Evo matematike: za svaki poznati slučaj postoji otprilike 50 nepoznatih slučajeva. Ako se inficiram, danas zarazim nekoliko ljudi, a oni sutra zaraze nekoliko ljudi, a ukupan broj zaraženih se udvostruči svaka 3 dana, bez obzira što se nisam još razboleo ili testiranjem postao  “poznati slučaj”. Ali u trenutku kad  shvatim da sam bolestan, 50 drugih ljudi  su od mene već dobili virus. Dakle, svakog trećeg dana stopa infekcije se udvostručuje dok se ne razbolim ili na drugi način  shvatim da imam virus. Opšta bolnica Harvard procenjuje da trenutno ima 50 puta više  nepoznatih infekcija  nego što je poznatih. Implikacija ovoga je da je virus već „svuda“ i širi se bez obzira da li u vašem gradu ima nula, malo ili više prijavljenih slučajeva. Dakle, umesto 1573 prijavljenih poznatih slučajeva danas, verovatno je 78.650 slučajeva, barem, u Sjedinjenim Državama. Koji će se udvostručiti na 157.300 do kraja ove nedelje. A to će se udvostručiti na 314.600 slučajeva do naredne srede. Tako će se za manje od jedne nedelje broj ukupnih zaraženih u Sjedinjenim Državama udvostručiti. To je priroda eksponencijalne matematike. Zato je nezahvalno objavljivanje podataka za poznate slučajeve jer skreće pažnju sa važnijih brojeva.

6. Neki ljudi ne mogu, ili neće, primenjivati socijalno distanciranje iz različitih razloga i nastaviće da šire virus na mnoge druge ljude. Dakle, svi ostali moraju početi danas.

Ovo su razlozi zašto sam počeo da praktikujem socijalno distanciranje za svoju porodicu. Nije lako. Ali i ti bi trebao to da uradiš.

Bolnice će biti popunjene i neće biti dovoljno respiratora. Čućete puno o ovom pitanju u narednih nekoliko nedelja.


MNOGI LJUDI SE FOKUSIRAJU NA POGEŠNE BROJEVE

Da, virus ubija samo mali procenat obolelih. Da, grip godišnje ubije 10 hiljada ljudi. Da, 80% ljudi će osetiti lagane simptome sa COVID19. Da, stopa smrtnosti od COVID19 je relativno niska (1–2%). Sve ovo je istina, ali je nebitno. Ovo su pogrešni brojevi na koje ne treba da se fokusiramo …

Priroda eksponencijalne matematike je da stopa infekcije počinje polako, a zatim se otkači  poput bombe i bolnice budu prepune… Za samo nekoliko dana čućemo ozbiljne izveštaje iz bolnica…

Pretpostavite da je virus u ovom trenutku svuda, čak i ako nemate potvrđene slučajeve u vašoj blizini.

Da biste dodatno razumeli eksponencijalni rast, uzmite broj potvrđenih slučajeva u vašem području i pomnožite ih sa 10 da biste uzeli u obzir slučajeve koji još nisu potvrđeni. Ako nemate potvrđene slučajeve, izaberite mali broj. Predlažem 10 slučajeva u vašem gradu, ako još nije prijavljen ni jedan slučaj. Ali možete koristiti koji god broj želite. Ovaj broj zaraženih se udvostručuje svakih ~ 3 dana kako se infekcija širi. Uzmite ovaj broj i pomnožite sa 2. Zatim to učinite ponovo. Onda to učini ponovo. Onda to učini ponovo. Uradite ovo množenje ukupno 10 puta.

(Broj procenjenih infekcija u vašem gradu) x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 2

Ovaj rezultat je procena za stvarne slučajeve u vašem području za 30 dana od sada. Matematičaru će trebati 30 sekundi da ispuni kalkulator. Vredi da i vi to učinite kako biste videli kako broj raste. Ovaj krajnji broj predstavlja broj slučajeva u vašem gradu za 30 dana od današnjeg dana, ukoliko veliki procenat stanovništva ne praktikuje SOCIJALNO DISTANCIRANJE.

Ovi brojevi koje ste upravo izračunali su veliki problem: čeka nas previše pacijenata, nedovoljno kreveta i ozbiljan nedostatak respiratora ako ODMAH ne započnemo socijalno distanciranje.

 2 na 10-ti stepen je 1024. Kada se nešto udvostruči 10 puta, to je isto kao i množenje sa 1024. Stopa infekcije virusom udvostručuje se svaka 3 dana. Za trideset dana biće 1.024 puta više inficiranih ljudi u vašoj okolini  nego danas ako vaša zajednica odmah ne primeni SOCIJALNU DISTANCU u praksu. Hiljadu dvadeset i četiri puta više zaraženih ljudi za samo 30 dana.

Jednom kada su vlada Kine, Norveške i Italije shvatile ovu matematiku, reagovale su shodno tome i isključile SVE. Ekstremno socijalno distanciranje jedini je raspoloživi odgovor za zaustavljanje virusa. Sjedinjene Države ne reaguju dobro, niti druge zemlje poput Velike Britanije. Zemlje koje zakasne sa ovom reakcijom  platiće katastrofalnu cenu.

Vreme je da mi ljudi krenemo u ofanzivu protiv virusa. Moramo  uzvratiti.”

Originalni tekst možete naći na stranici https://medium.com

Tekst preveo i pripremio

Emil Vlajić
Emil Vlajić

Dva načina razmišljanja

Karol Dvek (Carol Dweck) je profesorka psihologije na Univerzitetu Stanford, poznata po svom radu na psihološkim osobinama razmišljanja. U svojoj knjizi iz  2006.  Mindset: The New Psychology of Success dala je osnove svog rada, a zaokružen koncept razvojnog razmišljanja je predstavila javnosti 2012 godine. Sama profesorka kaže da učenici koji razvojno razmišljaju shvataju da njihovi talenti i sposobnosti mogu biti bolji sa ulaganjem napora, dobrim podučavanjem i upornošću. Oni neće postati novi Ajnštajn, ali mogu da postanu pametniji ako na tome rade.

Pogledajte njen govor na TED-u (podesite titl za srpski jezik: u donjem desnom uglu pravougaonik sa tackicama)

Suština njenog koncepta, gde poredi dva načina razmišljanja, je ilustrativno prikazana na ovom grafiku.

Autor teksta: Emil Vlajić

Radionica o vršnjačkom nasilju

Da li nasilja u školi ima  više nego ranije? Problem je uočen i pristupilo se njegovom sistemskom rešavanju.

Što se o vršnjačkom nasilju više govori ono postaje sve uočljivije. Postoje mnoga ponudjena rešenja, ali problem postaje sve složeniji, sve je teže pristupiti mu, rešiti ga na najbolji način kada se pojavi i primeniti preventivne mere pre nego što nastane.

Uputstva za sitemska rešenja su sve obimnija, ali samim tim  ne postaju razumljivija. Narasla je šuma pravila  i preporuka, ali se nekako ukrštaju, prepliću i sve ih je teže primeniti na konkretni slučaj.

Praktična iskustva u rešavanju konkretnih slučajeva vršnjačkog nasilja nudi Virtuelni mentor. Radionica koju je osmislila psiholog Mirsada Topalović prenosi iskustva koja su stečena tokom rešavanja konkretnih slučajeva vršnjačkog nasilja. Tokom ove radionice kroz analizu konkretnih primera  vršnjačkog nasilja  koraci u  rešavanju postaju jasni i primenljivi u svakodnevnoj praksi.

U radionici Preduzimanje preventivnih i interventnih aktivnosti u suzbijanju vršnjačkog nasiljase kroz analizu primera prolazi korz svaki korak u rešavanju konkretnih slučajeva vršnjačkog nasilja; određuje se nivo nasilja; razradjuju se mere u skladu sa zakonskim procedurama; obradjuje se saradnja sa potrebnim institucijama; izradjuje se plan zaštite. Posebno se obradjuju slučajevi iz iskustva škole, njihove teškoće i dileme.

Radionica je do sada održana tri puta sa vrlo pozitivnom reakcijom učesnika, a u četvrtak, 13.2.2020. imaće priliku da se sa ovom problematikom upoznaju i nastavnici Osnovne škole “9. srpska brigada” u Boljevcu.


Pogledajte ranije postove Virtuelnog mentora ovde

Raniji postovi

Ukoliko u školi i vrtiću postoji praksa dobrog timskog rada nastavnici/vaspitači će biti uigran tim profesionalaca koji na pravi način kreira podsticajnu sredinu za učenje i razvoj dece.


Problematično ponašanje učenika na času

Koliko god da se nastavnici trude da učine svoj čas zanimljivim, uvek ima učenika koji ne prate sadržaje koje nastavnik prezentuje i ne učestvuju u planiranim aktivnostima nastave. Kakve korake u takvoj situaciji preduzimaju nastavnici?

Pročitaj ceo tekst


Tuča medju učenicima kao primer pedagoške situacije na ispitu za licencu.

Na ispitu za licencu se od kandidata očekuje da navedu precizne i konkretne korake u rešavanju situacije koju su dobili. Važno je pronaći adekvatan prvi korak koji otvara put ka ostalim koracima, razmisliti o tome ko nam sve može pomoći, kome se obratiti za pomoć ukoliko nam je potrebna.

Pročitaj ceo tekst


Pedagoške situacije na ispitu za licencu

Pedagoške situacije su značajan deo ispita za licencu.

Pogledaj detaljnije


Suspenzija licence u obrazovanju

Stečena licenca u obrazovanju se ne produžava, ali se u određenim okolnostima može suspendovati ili oduzeti. Koje su to okolnosti?

Pogledaj detaljnije


Promena radnog mesta i ispit za licencu

Jednom položen ispit za licencu za prosvetnog radnika važi u svim obrazovim ustanovama, za bilo koje  radno mesto koje obavlja u svojoj struci.

Pogledaj detaljnije


Plan rada pripravnika

Kvalitet rada i saradnje mentora i pripravnika  zavisi od mnogo faktora, među kojima je plan zajedničkog rada jedan od najvažnijih.

Pogledaj detaljnije


Važno je imati dobrog mentora

Biti mentor je izazov za svakog nastavnika koji je stekao potrebno iskustvo u obrazovno-vaspitnom radu i  želi da ga prenese kolegi pripravniku. Potrebno je da za mentora bude izabran najbolji nastavnik, jer njegov način rada ima veliki uticaj na napredovanje pripravnika tokom savladavanja programa   uvođenja u posao kojim se on osposobljava za samostalan rad i polaganje ispita za licencu.

Pogdledaj detaljnije


Stručna sprema nastavnika – člana komisije

U školama i danas radi određeni broj nastavnika sa višom stručnom spremom  iako zakonski propisi zahtevaju visoko/master obrazovanje. Dileme  koje škole imaju tiču se prava ovih nastavnika da budu mentori.

Pogledaj ceo tekst


Pripravnik od škole do škole

Zakonski propisi dozvoljavaju da se pripravnički staž u obrazovno-vaspitnim ustanovama može obavljati u vise škola, sve dok se ne napuni godinu dana obaveznog staža.

Pogledaj ceo tekst


Ko plaća ispit za licencu?

Novi tekst Virtuelnog mentora tiče se plaćana ispita za licencu. Iskustva zaposlenih u prosveti po ovom pitanju su različita. Dok jednima  prvo polaganje ispita  plaća škola, drugi sami plaćaju ovaj ispit. Dobro je znati da su škole  dužne i uvek imaju mogućnost da vrate  novac za prvo polaganje licence kandidatu koji je sam sebi platio ispit…

Pročitaj više…


Može li se biti pripravnik bez master diplome?

Ako škola na radno mesto nastavnika/stručnog saradnika  primi nekog sa diplomom akademskih studija (prvi stepen), ukoliko u tom trenutku nema kandidata sa master diplomom, po Pravilniku kandidat nema pravo da obavlja pripravnički staž, jer nije stručan za radno mesto koje zauzima..

Pogledaj ceo tekst…


Program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika – pripravnika

Za pripremanje ispita za licencu ne postoji jedan udžbenik u kojem bi bili prikupljeni svi sadržaji koji  su potrebni za sticanje kompetencija za rad nastavnika/vaspitača/stručnih saradnika…

Pogledaj ceo tekst…


Provera savladanosti programa uvođenja u posao pripravnika u školi

Škole često imaju pitanja u vezi  provere savladanosti programa uvođenja u posao (u školi ga obično zovu “ispit”) nastavnika/vaspitača/saradnika koja se organizuje u školi/predškolskoj ustanovi neposredno posle obavljenog  pripripavničkog staža. Ovom “ispitu” se obično pridaje manji značaj , iako od njegovog ishoda zavisi da li će pripravnik imati pravo da pristupi polaganju ispita za licencu.

Pogledaj ceo tekst…


Procedura polaganja ispita za licencu za rad nastavnika/vaspitača/stručnih saradnika

Procedura polaganja ispita za licencu počinje podnošenjem zahteva za polaganje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (Ministarstvo), odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za prosvetne radnike – pripravnike sa teritorije Vojvodine. Zahtev podnosi škola/vrtić u kojoj je nastavnik/vaspitač/stručni saradnik zaposlen, ili je obavljao pripravnički staž  ukoliko je nezaposlen.

Pogledaj  ceo tekst…


Viđenje ispita za licencu nastavnika i vaspitača iz ugla člana komisije

Svako od nas ko je zaposlen u obrazovanju, zdravstvu ili nekoj drugoj profesionalnoj oblasti je polagao ispit kojim stiče dozvolu za rad (licencu) u svojoj struci i verujem da svi pamtimo ovaj ispit više nego ostale kojih smo imali tokom svog školovanja. Barem je u prosveti tako. Zašto?

Pogledaj ceo tekst…

Raniji postovi se mogu naći na navedenim linkovima.

Šta ima novo