Posle obilaska pijace i kupovine svežeg paradajza i nekoliko klipova kukuruza za pečenje, ostalo je da u prodavnici izaberem nekoliko potrebnih namirnica i meso za roštilj. Na pijaci su svi, i prodavci i kupci nosili maske, uglavnom poštovali distancu, a sve u skladu sa preporukama za borbu protiv pandemije Covid19 virusa.
addastta
U prodavnici nije bilo gužve, tako da sam na prvi pogled još sa ulaza primetila da svi održavaju fizičku distsancu. Svi su nosili maske, i potrošači i radnici supermarketa i kasirke. Nekako sam se osetila lakše, slobodnije i odlučnije sam kročila unutra. Ostavila sam torbu sa pijace na mesto predvidjeno za to i krenula da uzmem korpu, onu manju, neće mi trebati dugo da završim ovu kupovinu.
Pred uredno sredjenim potrošačkim korpama sam zastala. Nešto mi je tu zasmetalo, neka nelagodnost se javila u meni. Osvrnula sam se levo i desno, pogledom tražila šta je to što mi izaziva tu nelagodu. Trebalo mi je par sekundi da shvatim. Nije bilo sretstava za dezifekciju ruku. Posle hodanja po ulici i kupovine na pijaci, a pre uzimanja korpe u supermarketu, bilo bi dobro alkoholom isprskati ruke, baš onako kakve su zvanične preporuke, onako kako smo već počeli da usvajamo u ovo doba Korone. Kao što sam već vidjala u većini prodavnica.
Ne, definitivno nigde nije bilo punkta sa asepsolom ili alkoholom. Nelagoda je u meni rasla, a s njom i ljutnja. Razmišljam šta sada treba uraditi?
Tri načina reagovanja
Varijanta prva. Iz torbe izvaditi malu bočicu sa alkoholom u spreju, koja je već postala standardni deo svake tašne, isprskati i protrljati ruke, pa tek onda se prihvatiti za korpu i što brže obaviti kupovinu, izbegavajući susrete, pa čak i poglede drugih mušterija koji se ipak sreću izmedju rafova.
Varijanta druga. Potražiti pogledom odgovorno lice medju uniformisanim radnicima i sasvim jasno i glasno skrenuti mu pažnju na načinjen propust, ne izostavljajući jasne preporuke zvaničnika, naglašavajuči težinu propusta i pominjući inspekciju i kažnjavanje kao zaslužnu reakciju na ovaj ogroman propust.
Varijanta treća. Zamoliti za pomoć nadležnog radnika, pozvati se na sopstveno nesnalaženje i zamoliti ga da pomogne u nalaženju načina da se obezbedi alkohol i dezinfikuju ruke pre početka kupovine.
Šta je efekat reagovanja
Prva varijanta je najčešća reakcija, individualni način borbe sa sredinom za koju pretpostavljamo da je nepromenljiva. Osoba koja ovako reaguje oseća se loše, jer bez pokušaja prihvata da je situacija ne samo nepovoljna već i nepromenljiva. Druga strana ne dobija nikakvu informaciju, te nema ni potrebu da stanje menja.
Druga varijatna je odlična ilustracija za igru „došao si mi na zicer, djubre“ iz knjige “Koju igru igraš”, Erika Berna. U ovoj situaciji dobro se oseća samo osoba koja koristi propust drugog da ispolji svoje nezadovoljstvo, ljutnju, agresiju i da to pokaže svima. Druga strana se ne može osetiti dobro, reagovaće povlačenjem i lošim emocijama, ili, što je češće slučaj u praksi, ljutitom i agresivnom reakcijom, te imamo klasični primer sukoba, svadje.
Treća varijanta ukazuje na propust na način koji neće izazvati negativnu reakciju druge strane. Nadležnima će jasno staviti do znanja potrebe pojedinca, (koje se u ovom slučaju poklapaju sa potrebama društva), i postoji velika verovatnoća da će dovesti do ispravne reakcije – opremanje pulta sa alkoholom na vidljivom mestu na ulazu u prodavnicu. Ovakva reakcija se zove asertivno ponašanje.
Možete li da smislite pitanje koje je više
asertivno..
Za asertivnu
reakciju prvo je neophodno prepoznati situaciju na koju treba reagovati. Zatim savladati
sopstvenu prvu emotivnu reakciju (ljutnju, bes). Na kraju treba pronaći pravu
način, koji, s jedne strane neće
izazvati negativne emocije kod onog drugog, a s druge strane dovešće do njegove
ispravne reakcije i promene nepoželjnog ponašanja, tj. ispravljanje načinjenog
propusta.
Za asertiovnu
reakciuju potrebna je i kreativnost, jer je potrebno angažovati i tu stranu
svoje ličnosti da bi se došlo do najbolje reakcije. Ona
nam je u ovim vremenima itekako potrebna i najbolje rešenje u komunikacijskim
preprekama.
Probajte da
smislite asertivnu reackiju kupca u ovakvoj situaciji, koja će izazvati bržu i
povoljniju rakciju šefa prodavnice. Prosledite sugestije u inbox.
Evo šta možete učiniti za sebe i svoju porodicu ako se Korona virus (COVID-19) pojavi i u vašem okruženju.
Pronađite lokalne informacije
Saznajte gde se mogu dobiti
ispravne informacije o COVID19 virusu, kao i informacije o broju inficiranih
slučajeva u vašem okruženju. Zabeležite i imajte uvek pri ruci brojeve telefona
koje lokalna zajednica daje preko sredstava informisanja.
Dezinformacije se lako šire
tokom kriznih situacija. Možete da učinite tri stvarti da sprečite širenje
dezinformacija:
Ne verujte glasinama.
Ne prenosite ih dalje.
Informišite se preko pouzdanog izvora informacija ( pogledajte post “Kome verovati“)
Upoznajte se sa znacima i simptomima bolesti
Upoznajte se sa znacima i
simptomima i šta treba uraditi ako se oni pojave kod vas.
Ostanite u kući
ako se osetite bolesno.
Telefonom
pozovite svog doktora ili broj telefon koji je objavljen u vašoj zajednici i
posavetujte se za način daljeg delovanja.
Izolujte se
(ograničite svoje kretanje na najmanju moguću meru)
Otkažite ili
odbijte posetioce.
Preuzmite mere za one koji su pod većim
rizikom
Odredite da li vi spadate, ili medju članovima vaše porodice ima osoba
koje su pod većim rizikom.
Upoznajte se sa merama koje
se preporučuju za osobe pod većim rizikom. Saznajte koja su to stanja ili
bolesti koja dovode do teže kliničke slike ako do infekcije virusom dodje.
Zaštitite sebe i svoju porodicu
Preuzmite sve preporučene korake za sprečavanje širenja infekcije: ostanite u kući, perite ruke, nosite zaštitnu opremu uvek kada se preporučuje, čistite sve površine koje se dodiruju na preporučen način…
Formirajte plan za domaćinstvo
Razradite plan za akciju
ukoliko se neko od članova domaćinstva razboli. Planirajte način funkcionisanja
domaćinstva kada dodje do prekida rutinskog života porodice zbog pojave Korona
virusa u okruženju.
Obezbedite
dovoljne količine lekova, hrane i osnovnih potrepština u kući (u skladu sa
preporukama nadležnih). Razmotrite na koji način će ići snabdevanje hranom
vašeg domaćinstva.
Odredite načine
kako ćete komunicirati sa drugima (porodicom, prijateljima, kolegama…)
Planirajte rad od
kuće, ako je ikako moguće, kao i ostalim ukućanima (škola za decu).
Pripremite se za
otkazivanje ranije zakazanih dešavanja (sastanci, druženja, rodjendani, putovanja,
svadbe…).
Globalna razmena
informacija je moćna stvar, ali moramo biti svesni skrivenih opasnoti.
Pandemija menja naše života u korenu. Retko se šta ovako globalno obrušilo na ceo svet, na ljudski rod, kao ova pandemija virusa COVID-19. Kome verovati u kriznim situacijama?
Preplavjeni smo obiljem informacija o pandemiji. Brzo se pokazalo da su informacije raznolike, često i zbunjujuće. Same po sebi informacije o pandemiji su uznemirujuće, ali količina nesigurnosti koja se postiže različitim informacijama dodatno podiže opštu anksioznost. U trenutnoj situaciji kada su monogi aspekti pandemije nepoznanica, nepouzdanost informacija se mnogostruko povećava kroz sredstva informisanja. Zbog obilja informacija često se ne zna koje su tačne a koje nisu. Kako razlikovati jedne od drugih. Paradoks je da su korisne informacije slabo vidljive u odnosu na one koje naginju senzacionalizmu, ili gde se informacije o pandemiji koriste u ličnu promociju, bez obzira na motiv.
U praksi sam primenjivao i pokazalo se da je efikasan sledeći pristup: Izaberite jedan izvor informacija. Pre izbora dobro razmislite, uzmite mnoge aspekte u razmatranje. Gledajte da izvor koji izaberete bude stručan, a ipak razumljiv. Zatim, da izvor bude dostupan, da se aktuelne informacije redovno objavljuju i da ih daju autoriteti u struci. Izvor treba da pokriva što više različitih aspekata problema. Da nema senzacionalistički ton. Da se drži činjenica i da ima razumljive i primenljive preporuke. Da ne budi negativne emocije kao što su strah, bespćomoćnost, panika.
Znam da nije
lako, ali vredi aktivno tražiti izvor informacija koji odgovara baš vama. Jer
svi smo mi različiti i skloni smo da lakše i bolje prihvatimo jedan ili drugi način
informisanja.
Kada izaberete jedan izvor informacija, držite se tog izvora. Druge izvore ne koristite, ignorišite ih. Ako se pojave značajne inforamcije kod drugih izvora, sigurnmo će se one pojavti i u vašem izvoru. Jedino tako nećete biti zbunjeni različitim i često kontradiktornim informacijama.
I još nešto, na ovaj način nećete slušati iste ili slične saveta u milion verzija i milion varijanti. Na kraju, odvojite odredjeno vreme tokom dana za informisanje o pandemiji. Besmisleno je neprekidno slušati informacije iz sata u sat, iz dana u dan. Pola sata dva puta dnevno je sasvim dovoljno. Sve više od toga neće doprineti boljem informisanju a povećava dodatni stres.
Evo jednog izvora informacija za koji ja mislim da je pouzdan..
Svetska zdravstvena organizacija na svom sajtu svakodnevno izdaje Report o pandemiji korona virusa. Pored ostalih informacija u svom Reportu broj 60 od 19. 3 2020. u 23:59 CET (Coronavirus disease 2019 (COVID-19) Situation Report – 60) objavila je strateške ciljeve u borbi protiv pandemije:
Prekinuti prenošenje sa čoveka na čoveka, uključujući smanjenje sekundarnih infekcija među bliskim kontaktima i zdravstvenim radnicima, sprečavanje umnožavanje prenosa i sprečavanje daljeg međunarodnog širenja *;
Rano prepoznati, izolovati i zbrinuti pacijente, uključujući pružanje optimalne nege zaraženim pacijentima;
prepoznati i smanjiti prenos iz životinjskog izvora;
Razjašnjavati nedoumice u pogledu kliničke ozbiljnosti, stepena prenosa i infekcije, mogućnosti lečenja i ubrzati razvoj dijagnostike, terapije i vakcine;
Održavati dobru komuniciju, širiti sve važne informacije o riziku i događajima svim zajednicama i boriti se protiv dezinformacija;
Smanjiti socijalni i ekonomski uticaj kroz višesektorska partnerstva.
* To se može postići kombinacijom javnozdravstvenih mera, kao što su: • brza identifikacija, dijagnostika i upravljanje slučajevima, • identifikacija i praćenje kontakata, • sprečavanje i kontrola infekcije u zdravstvenim ustanovama, • primena zdravstvenih mera za putnike, • podizanje svesti stanovništva o pravom riziku.
Kako matematičari vide pandemiju Corona virusa? Ovo je skraćeni tekst koji je napisao Jason Warner, matematičar iz Oregona SAD 16.3.2020, a dopunjen 18.3.2020. On je uz pomoć brojeva došao do jasnog zaključka šta treba raditi u pandemiji. Originalni tekst se može naći na ovoj adresi kao i na njegovom FB profilu.
“Želim da podelim sve ove lične podatke s vama samo zato da bi ih videlo i pročitalo što više ljudi. Ohrabrio bih vas da prosledite ili delite ovu objavu po vašem nahođenju. Mnogi ljudi ne razumeju šta se dešava sa pandemijom, tako da sam odvojio vreme da ovo napišem i podelim sa vama.
1. PITANJE: SOCIJALNE NORME SU SNAŽAN MOTIVATOR
I UTIČU NA LJUDE DA ČINE PRAVE KORAKE U ODGOVORU NA PANDEMIJU
Jedan od trenutnih problema u rešavanju pandemije jesu socijalni pritisci. Ovi pritisci su nespretni i osećaju se kao prekomerna reakcija. Razlog zbog kojeg to izgleda kao prevelika reakcija je taj što većina ljudi PRECENJUJE broj trenutno prijavljenih slučajeva i samim tim POTCENJUJE matematiku koja stoji iza toga, ne razumejući kako se virus širi i šta će se dogoditi za otprilike 30 dana. To je zato što naši mozgovi imaju tendenciju da razmišljaju linearno, za razliku od logaritamskih. To je isti razlog što mnogi ljudi ne štede za penziju ili ne razumeju složene kamate.
Da bi
stvorili novu društvenu normu, ljudi vole da se ponašaju po uzoru. Ovo služi
kao signal koji kaže, „oh, neko drugi to radi pa bih i ja to trebao učiniti“.
EVO ŠTA SAM JA URADO ZA SVOJU PORODICU
Svoju
porodicu sam već izolovao. Otkazali smo SVE. Otkazali smo ranije zakazane
posete lekaru. Društvena okupljanja. Nema proslava dečjih rodjendana. Nema
rutinskih sastanke niti druženja. Sve je otkazano. To je teško i socijalno vrlo
neprijatno. Neki od vas misle da sam
lud, ali to radim ne zato što se plašim, već zato što sam dobar u matematici.
Morao sam da privolim moju 16-godišnju ćerku da napusti posao trenera mlađih gimnastičara u lokalnoj teretani i da
takođe kažem svojoj deci da ne mogu da prisustvuju bilo kakvim okupljanima
njihovih vršnjaka. To su bili teški razgovori sa njima. Rekao sam vrlo bliskom
prijatelju da ne dolazi kod mene ovog
vikenda, iako je planirao i rezervisao let iz daleka. Otkazao sam odlazak na snovboarding u ski centar sa mojim dragim prijateljem kasnije ovog
meseca.
Ne jedemo van
kuće. Naša deca već koriste školu na mreži, tako da ne moramo tu da pravimo
promene. Svoju decu ne bih slao u školu, čak i da regularne škole nisu već zatvorene.
Eliminisali smo sav nebitan kontakt sa drugim ljudima. Izaći ćemo u prodavnicu samo kad je to potrebno. I dalje
ćemo ići van u parkove, ići ćemo na brdski biciklizam, planinarenje i
rekreirati se kako bismo bili zdravi i radili druge stvari kao porodica, ali ne sa drugim ljudima. Imamo odredjene
zalihe hrane. Snabdeli smo se i sa drugom robom koja bi, ukoliko se potroši,
stvorila teškoće, poput lekova i ženskih higijenskih sredstava.
POSTOJI VIŠE RAZLOGA ZAŠTO SAM IZABRAO OVAKAV PUT
1. Iako smatram da je moja porodica pod niskim rizikom (imam 49 godina dobrog zdravlja, Angi 46 godina i dobrog zdravlja, a naša deca 14 i 16 godina), moramo pretpostaviti da nam zdravstveni sistem ne može pomoći, jer će bolnice postati pretrpane vrlo brzo. Većina američkih bolnica biće preplavljena za otprilike 30 dana ukoliko se nešto ne promeni. Iako smo zdravi, i verovatno je da nećemo postati ozbiljno bolesni, rizik je ipak veći ako nemamo pristup medicinskoj nezi koja bi bila potrebna. Kao društvo, navikli smo da imamo pristup najboljoj dostupnoj medicinskoj nezi. Naš medicinski sistem biće preopterećen ukoliko ne primerenu socijalnu distancu.
2. Nije stvar
u tome da li će se desiti socijalno distanciranje, pitanje je samo kada.
To je zato što je socijalno distanciranje jedini
način da se virus zaustavi.
Početi sa izolacijom sada je mnogo efikasnije od primene ovih mera kroz 2 dana. To su dokazale Italija i Kina. Vuhan je objavio karantin pošto je otprilike 400 slučajeva identifikovano (i imao je pristup testiranju koje Amerika do danas sistematski nema). SAD već imaju 4 puta veći broj poznatih slučajeva zaraženih nego Vuhan kada je zatvoren, a naši građani su daleko mobilniji i zato šire virus brže u poređenju s Vuhanom. Ipak, naš je odgovor mlak, u najboljem slučaju.
Da su pranje
ruku i „biti pametan“ bili dovoljni, Italija ne bi bila u krizi. Zato su
neophodne drakonske mere od naše vlade, jer su potrebne da zaustave širenje
virusa. Bolje je početi pre nego kasnije. Neophodno je zatvoriti sve škole i osnovne usluge kao što
su to učinile Italija i Kina.
3. Širenje virusa stavlja rizične kategorije u još veći rizik. Ovo je moralni argument. Danas postoje samo dva načina kako se virus može zaustaviti: pustiti ga da krene svojim putem i zarazi 100 miliona ljudi ili socijalno distanciranje. Nema drugog načina. Ako ne primenjujete društveno distanciranje, mnogi ljudi koji su pored vas dobiće virus i umreće.
4. Rizik od
infekcije raste eksponencijalno jer se količina inficiranih ljudi, kod kojih
većina ne pokazuje simptome, udvostručuje svaka tri dana. Dakle, što duže
čekate da se samoizolirate, veća je šansa da se vi ili neko koga volite zarazi,
a zatim da zarazi druge. Danas je dvostruko više zaraženih nego pre tri dana.
5. Virus je već u vašem gradu. Svuda je. Slučajevi se obično otkrivaju samo kada se neko razboli dovoljno da zatraži lekarsku pomoć. Ovo je važno jer obično traje oko 5 dana da počnu da se pokazuju bilo kakvi simptomi. Evo matematike: za svaki poznati slučaj postoji otprilike 50 nepoznatih slučajeva. Ako se inficiram, danas zarazim nekoliko ljudi, a oni sutra zaraze nekoliko ljudi, a ukupan broj zaraženih se udvostruči svaka 3 dana, bez obzira što se nisam još razboleo ili testiranjem postao “poznati slučaj”. Ali u trenutku kad shvatim da sam bolestan, 50 drugih ljudi su od mene već dobili virus. Dakle, svakog trećeg dana stopa infekcije se udvostručuje dok se ne razbolim ili na drugi način shvatim da imam virus. Opšta bolnica Harvard procenjuje da trenutno ima 50 puta više nepoznatih infekcija nego što je poznatih. Implikacija ovoga je da je virus već „svuda“ i širi se bez obzira da li u vašem gradu ima nula, malo ili više prijavljenih slučajeva. Dakle, umesto 1573 prijavljenih poznatih slučajeva danas, verovatno je 78.650 slučajeva, barem, u Sjedinjenim Državama. Koji će se udvostručiti na 157.300 do kraja ove nedelje. A to će se udvostručiti na 314.600 slučajeva do naredne srede. Tako će se za manje od jedne nedelje broj ukupnih zaraženih u Sjedinjenim Državama udvostručiti. To je priroda eksponencijalne matematike. Zato je nezahvalno objavljivanje podataka za poznate slučajeve jer skreće pažnju sa važnijih brojeva.
6. Neki ljudi
ne mogu, ili neće, primenjivati socijalno distanciranje iz različitih razloga
i nastaviće da šire virus na mnoge druge ljude. Dakle, svi ostali moraju
početi danas.
Ovo su
razlozi zašto sam počeo da praktikujem socijalno distanciranje za svoju porodicu.
Nije lako. Ali i ti bi trebao to da uradiš.
Bolnice će biti popunjene i neće biti dovoljno respiratora. Čućete puno o ovom pitanju u narednih nekoliko nedelja.
MNOGI LJUDI SE FOKUSIRAJU NA POGEŠNE BROJEVE
Da, virus
ubija samo mali procenat obolelih. Da, grip godišnje ubije 10 hiljada ljudi.
Da, 80% ljudi će osetiti lagane simptome sa COVID19. Da, stopa smrtnosti od
COVID19 je relativno niska (1–2%). Sve ovo je istina, ali je nebitno. Ovo su
pogrešni brojevi na koje ne treba da se fokusiramo …
Priroda
eksponencijalne matematike je da stopa infekcije počinje polako, a zatim se
otkači poput bombe i bolnice budu
prepune… Za samo nekoliko dana čućemo ozbiljne izveštaje iz bolnica…
Pretpostavite
da je virus u ovom trenutku svuda, čak i ako nemate potvrđene slučajeve u vašoj
blizini.
Da biste dodatno razumeli eksponencijalni rast, uzmite broj potvrđenih slučajeva u vašem području i pomnožite ih sa 10 da biste uzeli u obzir slučajeve koji još nisu potvrđeni. Ako nemate potvrđene slučajeve, izaberite mali broj. Predlažem 10 slučajeva u vašem gradu, ako još nije prijavljen ni jedan slučaj. Ali možete koristiti koji god broj želite. Ovaj broj zaraženih se udvostručuje svakih ~ 3 dana kako se infekcija širi. Uzmite ovaj broj i pomnožite sa 2. Zatim to učinite ponovo. Onda to učini ponovo. Onda to učini ponovo. Uradite ovo množenje ukupno 10 puta.
(Broj procenjenih infekcija u vašem gradu) x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 2
Ovaj rezultat
je procena za stvarne slučajeve u vašem području za 30 dana od sada.
Matematičaru će trebati 30 sekundi da ispuni kalkulator. Vredi da i vi to
učinite kako biste videli kako broj raste. Ovaj krajnji broj predstavlja broj
slučajeva u vašem gradu za 30 dana od današnjeg dana, ukoliko veliki procenat
stanovništva ne praktikuje SOCIJALNO DISTANCIRANJE.
Ovi brojevi
koje ste upravo izračunali su veliki problem: čeka nas previše pacijenata,
nedovoljno kreveta i ozbiljan nedostatak respiratora ako ODMAH ne započnemo
socijalno distanciranje.
2 na 10-ti stepen je 1024. Kada se nešto
udvostruči 10 puta, to je isto kao i množenje sa 1024. Stopa infekcije virusom
udvostručuje se svaka 3 dana. Za trideset dana biće 1.024 puta više
inficiranih ljudi u vašoj okolini nego danas
ako vaša zajednica odmah ne primeni SOCIJALNU DISTANCU u praksu. Hiljadu
dvadeset i četiri puta više zaraženih ljudi za samo 30 dana.
Jednom kada su vlada Kine, Norveške i Italije shvatile ovu matematiku, reagovale su shodno tome i isključile SVE. Ekstremno socijalno distanciranje jedini je raspoloživi odgovor za zaustavljanje virusa. Sjedinjene Države ne reaguju dobro, niti druge zemlje poput Velike Britanije. Zemlje koje zakasne sa ovom reakcijom platiće katastrofalnu cenu.
Vreme je da mi ljudi krenemo u ofanzivu protiv virusa. Moramo uzvratiti.”
Karol Dvek (Carol Dweck) je profesorka psihologije na Univerzitetu Stanford, poznata po svom radu na psihološkim osobinama razmišljanja. U svojoj knjizi iz 2006. Mindset: The New Psychology of Success dala je osnove svog rada, a zaokružen koncept razvojnog razmišljanja je predstavila javnosti 2012 godine. Sama profesorka kaže da učenici koji razvojno razmišljaju shvataju da njihovi talenti i sposobnosti mogu biti bolji sa ulaganjem napora, dobrim podučavanjem i upornošću. Oni neće postati novi Ajnštajn, ali mogu da postanu pametniji ako na tome rade.
Pogledajte njen govor na TED-u (podesite titl za srpski jezik: u donjem desnom uglu pravougaonik sa tackicama)
Suština njenog koncepta, gde poredi dva načina razmišljanja, je ilustrativno prikazana na ovom grafiku.
Da li nasilja u školi ima više nego ranije? Problem je uočen i pristupilo se njegovom sistemskom rešavanju.
Što se o vršnjačkom nasilju više govori ono postaje sve
uočljivije. Postoje mnoga ponudjena rešenja, ali problem postaje sve složeniji,
sve je teže pristupiti mu, rešiti ga na najbolji način kada se pojavi i
primeniti preventivne mere pre nego što nastane.
Uputstva za sitemska rešenja su sve obimnija, ali samim
tim ne postaju razumljivija. Narasla je
šuma pravila i preporuka, ali se nekako
ukrštaju, prepliću i sve ih je teže primeniti na konkretni slučaj.
Praktična iskustva u rešavanju konkretnih slučajeva vršnjačkog nasilja nudi Virtuelni mentor. Radionica koju je osmislila psiholog Mirsada Topalović prenosi iskustva koja su stečena tokom rešavanja konkretnih slučajeva vršnjačkog nasilja. Tokom ove radionice kroz analizu konkretnih primera vršnjačkog nasilja koraci u rešavanju postaju jasni i primenljivi u svakodnevnoj praksi.
U radionici “Preduzimanje preventivnih i interventnih aktivnosti u suzbijanju vršnjačkog nasilja“ se kroz analizu primera prolazi korz svaki korak u rešavanju konkretnih slučajeva vršnjačkog nasilja; određuje se nivo nasilja; razradjuju se mere u skladu sa zakonskim procedurama; obradjuje se saradnja sa potrebnim institucijama; izradjuje se plan zaštite. Posebno se obradjuju slučajevi iz iskustva škole, njihove teškoće i dileme.
Radionica je do sada održana tri puta sa vrlo pozitivnom reakcijom učesnika, a u četvrtak, 13.2.2020. imaće priliku da se sa ovom problematikom upoznaju i nastavnici Osnovne škole “9. srpska brigada” u Boljevcu.
Ukoliko u školi i vrtiću postoji praksa dobrog timskog rada nastavnici/vaspitači će biti uigran tim profesionalaca koji na pravi način kreira podsticajnu sredinu za učenje i razvoj dece.
Koliko god da se nastavnici trude da učine svoj čas zanimljivim, uvek ima učenika koji ne prate sadržaje koje nastavnik prezentuje i ne učestvuju u planiranim aktivnostima nastave. Kakve korake u takvoj situaciji preduzimaju nastavnici?
Na ispitu za licencu se od kandidata očekuje da navedu precizne i konkretne korake u rešavanju situacije koju su dobili. Važno je pronaći adekvatan prvi korak koji otvara put ka ostalim koracima, razmisliti o tome ko nam sve može pomoći, kome se obratiti za pomoć ukoliko nam je potrebna.
Biti mentor je izazov za svakog nastavnika koji je stekao potrebno iskustvo u obrazovno-vaspitnom radu i želi da ga prenese kolegi pripravniku. Potrebno je da za mentora bude izabran najbolji nastavnik, jer njegov način rada ima veliki uticaj na napredovanje pripravnika tokom savladavanja programa uvođenja u posao kojim se on osposobljava za samostalan rad i polaganje ispita za licencu.
U školama i danas radi određeni broj nastavnika sa višom stručnom spremom iako zakonski propisi zahtevaju visoko/master obrazovanje. Dileme koje škole imaju tiču se prava ovih nastavnika da budu mentori.
Zakonski propisi dozvoljavaju da se pripravnički staž u obrazovno-vaspitnim ustanovama može obavljati u vise škola, sve dok se ne napuni godinu dana obaveznog staža.
Novi tekst Virtuelnog mentora tiče se plaćana ispita za licencu. Iskustva zaposlenih u prosveti po ovom pitanju su različita. Dok jednima prvo polaganje ispita plaća škola, drugi sami plaćaju ovaj ispit. Dobro je znati da su škole dužne i uvek imaju mogućnost da vrate novac za prvo polaganje licence kandidatu koji je sam sebi platio ispit…
Ako škola na radno mesto nastavnika/stručnog saradnika primi nekog sa diplomom akademskih studija (prvi stepen), ukoliko u tom trenutku nema kandidata sa master diplomom, po Pravilniku kandidat nema pravo da obavlja pripravnički staž, jer nije stručan za radno mesto koje zauzima..
Za pripremanje ispita za licencu ne postoji jedan udžbenik u kojem bi bili prikupljeni svi sadržaji koji su potrebni za sticanje kompetencija za rad nastavnika/vaspitača/stručnih saradnika…
Škole često imaju pitanja u vezi provere savladanosti programauvođenja u posao (u školi ga obično zovu “ispit”) nastavnika/vaspitača/saradnika koja se organizuje u školi/predškolskoj ustanovi neposredno posle obavljenog pripripavničkog staža. Ovom “ispitu” se obično pridaje manji značaj , iako od njegovog ishoda zavisi da li će pripravnik imati pravo da pristupi polaganju ispita za licencu.
Procedura polaganja ispita za licencu počinje podnošenjem zahteva za polaganje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (Ministarstvo), odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za prosvetne radnike – pripravnike sa teritorije Vojvodine. Zahtev podnosi škola/vrtić u kojoj je nastavnik/vaspitač/stručni saradnik zaposlen, ili je obavljao pripravnički staž ukoliko je nezaposlen.
Svako od nas ko je zaposlen u obrazovanju, zdravstvu ili nekoj drugoj profesionalnoj oblasti je polagao ispit kojim stiče dozvolu za rad (licencu) u svojoj struci i verujem da svi pamtimo ovaj ispit više nego ostale kojih smo imali tokom svog školovanja. Barem je u prosveti tako. Zašto?
