U poslednje vreme se često susrećemo sa informacijama o povećanom broju ljudi kojima je potrebna podrška u prevazilaženju psihičkog stanja u kojem su se našli tokom perioda pandemije virusa Kovid19. Nažalost, prognoze su sve pesimističnije i iznose se tvrdnje da će psihičkih poremećaja  biti sve više tokom ovog leta i jeseni, jer će virus i dalje biti aktivan a neizvesnot koja sve to prati, dodatno pogoršava psihičko funkcionisanje mnogih.   U takvoj situaciji koja je očigledno veoma stresna za sve nas, postavlja se pitanje kako ćemo se psihološki nositi sa svim onim što nas okružuje u vezi sa ovom pandemijom i kakve su šanse ljudskog organizma da izađe na kraj sa tim. Koliko je ljudski organizam otporan da sačuva svoje normalno psihološko funkcionisanje u teškim životnim situacijama?

Šta je to rezilijentnost?

Rezilijentnost je dobra adaptacija na loše ili traumatske uslove, stresore. To je kapacitet da se borimo sa stresom i da normalno funkcionišemo u teškim situacijama prilagođavajući se na najbolji mogući način. 

Šta kažu istraživanja ?

Istraživanja su pokazala da negativni životni događaji u detinjstvu (npr. smrt jednog roditelja, razvod roditelja, psihijatrijska bolest roditelja i sl) ne dovode nužno do lošeg funkcionisanja u odraslom dobu. Pogledaj originalni članak.

Velika većina ljudi je otporna na traumatske događaje i ima kapacitete da prevaziđe velike životne probleme. Značajan je procenat otpornosti, rezilijentnosti u svim traumatskim događajima. Neopravdano je, sa psihološkog aspekta, pesimistično proricati i očekivati da će većina ljudi imati loše reakcije na nepovoljne životne dogadjaje i da će im biti potrebna stručna pomoć.

Ljudi su otporna i prilagodljiva bića.

Iz nalaza ovih istraživanja proističe zaključak da mali procenat osoba koje su izložene ekstremnim traumatskim događajima u detinjstvu razvije neki ozbiljniji oblik lošeg funkcionisanja i ponašanja. Većina ne pokazuje nikakve znake distresa ili slabije adaptacije na stresne događaje kasnije u životu (adaptivno funkcionisanje).

Faktori koji dovode do bolje rezilijentnosti (otpornosti) pojedinaca

Lične karakteristike :

• dobre kognitivne sposobnosti (rešavanje problema),
•  pozitivna slika o sebi i self-efikasnost
•  vera i osećaj smisla u životu,
• optimističan pogled na život,
• dobra emocionalna regulacija,
• talenat prepoznat od strane drugih,
• smisao za humor…

Karakteristike porodice:

• bliski odnosi sa porodicom,
• roditelji koji brinu i nadgledaju, topli, imaju jasna očekivanja od dece,
•  slaganje između roditelja,
• roditelji koji su zainteresovani za obrazovanje dece,
• viši socioekonomski status…

Odnosi sa porodicom i drugima:

• bliski odnosi sa kompetentnom, prosocijalnom i podržavajućom odraslom osobom,
• povezanost sa prosocijalnim vršnjacima koji poštuju pravila…

Karakteristike zajednice:

• efikasna škola,
• veza sa drugim prosocijalnim organizacijama poput škola, klubova, dodatnih aktivnosti ,
•  dobri odnosi sa komšijama,
• dobar zdravstveni sistem,
•  dobra usluga hitne službe,
• visok doživljaj bezbednosti i sigurnosti u zajednici…

Mnogi od ovih faktora su nam dostižni.  Možemo doprineti dobrim odnosima u našoj porodici, komšiliku, učestvovati na pravi način u obrazovanju svoje dece i uticati na njihova prosocijalna ponašanja, potražiti smisao u nekim dodatnim aktivnostima izvan redovnog posla, otkriti svoj do sada neprimećeni talenat, ne traćiti vreme  i gubiti ga slušajući negativne priče i informacije… i tako redom. Ukoliko osetimo anksioznost, strah, tugu i slične simptome u danima u kojima smo i u koje idemo, pre nego što potražimo pomoć stručnjaka razmislimo šta možemo sami učiniti na poboljšanju sopstvene adaptibilnosti sutiaciji i jačanju svoje otpornosti. Pre svega mislimo na decu i kako, imajući u vidu gore navedene faktore rezilijentnosti možemo  doprineti povećanju  njihove otpornosti na stres i trumatska životna iskustva.

Osobama koje od ranije ispoljavaju neki od psihičkih poremećaja svakako će biti neophodna pomoć stručnjaka.