Metode učenja i školski uspeh

Učenje u onlajn okruženju

Benjamin Samuel Bloom

Metoda učenja koja primetno doprinosi većoj uspešnosti u učenju je mastery learning koju je opisao i objasnio Benjamin Blum još 1968. god. (u slobodnom prevodu učenje savladavanjem gradiva u potpunosti).   Primena ove metode veoma doprinosi smanjivanju razlika između učenika u stepenu naučenosti nekog gradiva i razlikuje se od tradicionalnih metoda po tome što učenici odmah posle učenja nekog gradiva dobijaju povratnu informaciju od nastavnika o rezultatima svog učenja. Ukoliko su imali teškoće u savladavanju gradiva dobijaju dodatno vreme kao i pomoć u učenju, kako bi dostigli definisane ishode, tj. kriterijume uspešnosti. Na sledeći nivo učenja se ne prelazi dok se ne savlada prethodno gradivo.

U Blumovim istraživanjima u kojima su učestvovale dve grupe učenika, eksperimentalna i kontrolna, su dobijeni podaci da četiri petine učenika iz eksperimentalne grupe koji su učili po ovoj metodi postižu iste rezultate u učenju gradiva koje postiže samo jedna petina učenika iz kontrolne grupe, koji su učili na uobičajen način (bez dodatnog vremena i pomoći).  Ono što je Blum dobio u svojim istraživanjima se svodi na zaključak da se razlika između dobrih i loših, između brzih i sporih učenika smanjuje u povoljnim uslovima učenja. Ko je brz, a ko spor, menja se od zadatka do zadatka, pa su krajnje razlike između sporih i brzih učenika veoma male.

Suštinski podaci svih eksperimntalnih ispitivanja koje je Blum sproveo i prikazao u svojim radovima se svode na zaključak da je moguće postizanje jednakih ishoda u učenju za većinu učenika,  ako oni uče pod povoljnim uslovima. Mišljenje da postoje razlike među učenicima po sposobnostima za učenje ne može se više uzimati kao suštinski osnov za sortiranje ljudi na uspešne i manje uspešne u učenju.

 Međutim, Blum navodi:  “Ova se jednakost teško usvaja u društvima koja su usvojila koncept velikih razlika u učenju među učenicima. Jednakost u postizanju ishoda kod većine učenika je moguća, ali je ona retkost”. I danas, 40 godina posle Blumovih istraživanja možemo reći da dominira koncept velikih razlika u učenju među učenicima koje potiču od njihovih karakteristika (detaljnije u članku… Ljudske karakteristike i školsko učenje).

Ovih dana su nastavnici u prilici da primenjuju i prate efekte učenja na daljinu, u onlajn okruženju i da uoče suštinske razlike u odnosu na učenje u učionici. Neke su svakako primetne već na samom početku primene:  učenici mogu da uče u vreme koje im odgovara, sopstvenim tempom, mogu da pauziraju snimak lekcije, da se više puta vraćaju na gradivo i zadatak, dobiju brzu povratnu informaciju o rezultatu svog učenja od nastavnika ili drugova – individualizovana nastava; učenici na času imaju mogućnost da kroz međusobnu komunikaciju rade zadatke i razmenjuju ideje i načine rešenja problema , a nastavnik  za to vreme može da pruža individualnu pomoć učenicima koji zaostaju u savladavanju gradiva i talentovanim učenicima; učenici mogu da tragaju za materijalima i izvan same lekcije.

Nastavnici u okruženju učenja na daljinu imaju veću širinu i spektar aktivnosti koje mogu da obavljaju efikasnije nego tokom nastave u stvarnoj učionici: da preko gotovih statističkih analiza brzo uvide koliko je svaki učenik proveo vremena u radu, na koje zadatke je trošio više vremena, u čemu je uspešan, a u čemu ne, gde mu je potrebna dodatno objašnjeje i vreme za rad, što sve čini praćenje napretka svakog učenika. I naravno, na ovaj pregled se uvek mogu vraćati, baš kao i učenici na lekcije i ponovo rešavanje zadataka. Sve ovo se mnogo sporije odvija u tradicionalnim uslovima učenja i samim tim usporava i pružanje dodatne podrške u učenju koja pomažu da se ostvari željeni uspeh.

Nažalost, ovakav rad zahteva više vremena za nastavnike u uslovima loše tehničke opremljenosti škola, nedovoljnih kompetencija za onlajn nastavu kod nekih nastavnika, nedovoljnih sistemskih rešenja i podrške, rad na zahtevnim platformama i sl. A, ne bi trebalo da bude tako. Onlajn nastava bi trebalo da bude olakšica u radu nastavnika.

Blumova istraživanja i zaključci o uticaju kvaliteta nastave na postizanje uspeha u učenju kod većine učenika se dobrim delom potvrđuju u učenju u onlajn okruženju i danas su veoma aktuelna, iako su objavljena pre skoro pola veka. Nastava u kojoj učenik brzo dobija povratnu informaciju o rezultatu svog učenja, dodatnu pomoć i vreme da bi gradivo savladao u potpunosti doprinosi da većina učenika bude uspešna, a ne samo neki od njih. Do veoma sličnih zaključaka došli su eksperti koji se bave kreiranjem onlajn sadržaja za učenje, što ilustruje predavanje Salmana Kana pokretača Kan Akademije na TED predavanju https://www.youtube.com/watch?v=nTFEUsudhfs#action=share

Ono što je zajedničko i veoma važno za oba vida nastave,  u stvarnoj i virtuelnoj učionici, je dobro kreiran nastavni sadržaj koji se izlaže korak po korak, za šta je pre svih zadužen nastavnik.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *