Ljudske karakteristike i školsko učenje

Blumova istraživanja

U mnogim školama nastavnici se susreću sa teškoćama u postizanju uspeha kod određenog broja učenika. I veoma uspešni učenici navode da imaju izvesnih teškoća u savladavanju gradiva koje je ili preteško, ili nejasno ili traži više vremena nego što učenik ima na raspolaganju. Pored teškoća u učenju nastavnici se susreću sa velikim  individualnim razlikama koje postoje među učenicima u pogledu uspeha i učenja. Neki učenici  su uspešni, drugi manje, a pojedini ostavljaju utisak potpunog neuspeha – što god da se uradi oni su neuspešni.

O uslovima učenja koji dovode do razlika u školskom uspehu kod učenika pisao je poznati stručnjak u oblasti pedagoške psihologije Benjamin Blum u knjizi  „Human characteristics and school learning”, 1976. i navodi sledeće uslove kao najodgovornije za postojeće razlike:

  • kognitivne polazne karakteristike učenika – stepen do kojeg je učenik postigao osnovne preduslove da bi se ostvario proces učenja,
  • afektivne polazne karakteristike učenika– stepen do kojeg je učenik motivisan da započne i nastavi učenje,
  • kvalitet nastave– stepen do kojeg  je nastava (situacija podučavanja) pogodna za učenika.

1. Kognitivne polazne karakteristike

Kognitivne polazne karakteristike učenika čine ishodi ranijeg učenja, a to su znanja, veštine i sposobnosti koji su neophodni za učenje novog gradiva. Zato je logička i pedagoška analiza novog gradiva, koju vrši pre svega nastavnik, potreban put utvrđivanja šta je u njemu dato i šta je neophodno da učenik poseduje na samom početku učenja ovog gradiva

Blum izdvaja predznanja, čitanje sa razumevanjem i inteligenciju kao veoma bitne kognitivne karakteristike. Svakako su važne i verbalne sposobnosti, veštine pisanja i rezonovanje.

  • Predznanja imaju veoma veliki uticaj na učenje novog gradiva i bez njih bi savladavanje ovog gradiva bilo skoro nemoguće. Na ovakav zaključak upućuju podaci istraživanja koji ukuzaju da postoji pozitivna korelacija između predznanja i uspeha u učenju novog gradiva u iznosu od 0,80.
  • Čitanje sa razumevanjem koje je naučeno u prvih 6 godina školovanja utiče na kasnije učenje, jer se većina školskog gradiva upravo uči čitanjem, mada je u prirodnim predmetima  poželjan rad u laboratoriji kao glavni metod rada, a ne samo čitanje iz udžbenika.
  • Inteligencija je još jedna ulazna mera važna za buduće učenje. U pedagoškoj literaturi se navode rezultati istraživanja koji pokazuju da postoji pozitivna korelacije između inteligencije i školskog uspeha učenika u iznosu od oko 0,50.

Već je pomenito da se korelacije između uspeha u školi i predznanja kreću oko 80%, što ukazuje na to da nejednako predznanje učenika ima veći uticaj nego inteligencija.

2. Afektivne polazne karakteristike učenika

Afektivne polazne karakteristike učenika koje su bitne za svaki proces učenja i ceo period školovanja su naklonost prema predmetu učenja, naklonost prema  školi i slika o sebi kao učeniku . Sva sprovedena istraživanja u školama ili eksperimentalnim grupama pokazuju da postoji visoka povezanost između navedenih karakteristika i uspeha učenika.

Naklonost prema predmetu se stvara na osnovu iskustva učenika u učenju tog predmeta. Pretpostavlja se da osoba teži da zavoli one aktivnosti za koje opaža da ih uspešno obavlja, kao i one za koje vidi da doprinose ostvarenju njenih ciljeva.

Školske aktivnosti bi trebalo odmeriti tako da učenici imaju uspeha u njima i da ih vide kao svrishodne za njihovu budućnost.

Ovi afektivni doživljaji se razvijaju od prvog dana školovanja jer deca u školu stupaju sa mešavinom nade, ponosa i straha šta će se od njih tražiti. Ukoliko njihova očekivanja budu ispunjena i početak započne uspešno, verovatno će razviti pozitivne stavove prema školi koji će biti dobra podloga za uspešno učenje. Suprotno je ako dete doživljava stalan neuspeh.

Slika o sebi je skup učenikovih doživljaja o sebi kao učeniku koje on izgrađuje na osnovu ličnih uvida kao i onih koje dobija od učitelja, drugova i ostalih. Uspeh i odobravanje ili neuspeh i neodobravanje koji se doživljavaju duže vreme za posledicu imaju usvajanje slike o sebi kao uspešnom ili neuspešnom učeniku.

Naklonost i interesovanje za školu određuje stepen do kojeg će učenik uložiti napor da nauči novo gradivo i prevaziđe teškoće nastale u učenju.

Afektivne karakteristike učenika su relativno slabe na početku školovanja i vremenom postaju strukturirane i otporne na promene kako učenik akumulira svoje iskustvo učenja. Otpornost afektivnih karakteristika na promene utiče na stalnost nivoa postignuća učenika iz godine u godinu.

Zato je veoma važno da učenik izgradi pozitivne afektivne karakteristike odmah na početku školovanja i da nema česta negativna iskustva u učenju, kako bi formirao pozitivnu sliku o sebi- ispostavilo se da je ona jak motivator učenja.

3. Kvalitet nastave

Kvalitet nastave, na osnovu Blumovih istraživanja, čine četiri važne stavke koje utiče na uspeh učenika u školi: uputstva (objašnjenja) koja daje nastavnik učenicima, aktivno učešće učenika u procesu učenja, potkrepljenje (nagrada) za uspešno učenje i primena korektivnih procedura kroz povratnu informaciju (fidbek-korektivne procedure).

Dobra uputstva i objašnjenja uvek sadrže ono što je bitno u datom gradivu. Ispitivanja pokazuju da u odeljenjima u kojima su nastavnici primenjivali raznovrsnije metode rada i različite nastavne materijale svaki učenik je mogao da pronađe ono što je njemu razumljivo (uputstva koja su njemu jasna), što nije slučaj kada su metode jednolične i uputsva nedovoljna.

Fidbek-korektivne procedure su najsnažnija odlika kvalitetne nastave i odnose se na primenu postupaka utvrđivanja naučenog, kao i upotrebu alternativnih uputstava i objašnjenja, dodatnog vremena i pomoći učenicima kada je to neophodno, kako bi svaki učenik mogao da dobije ono što je njemu potrebno.

Kada nastava nije na optimalnom nivou onda učenik, ukoliko želi da dobro nauči gradivo,  mora imati visok nivo karekteristika:  predznanja, razumevanje gradiva, naklonost prema predmetu i školi, dobru sliku o sebi. Blum navodi da je kvalitetna nastava veoma važna na početku nekog učenja (lekcije, oblasti i sl.) jer određuje dalji tok učenja i određuje ko će naučiti dobro- nekolicina ili mnogi.

1 thought on “Ljudske karakteristike i školsko učenje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *